Magnezijum je potreban za više od 300 biohemijskih reakcija u organizmu. Ovako najčešće počinju tekstovi o ovom mineralu, a činjenica da je magnezijum potreban u stotinama reakcija u našem telu zapravo govori da se u slučaju njegovog manjka naše stabilno zdravstveno stanje ruši kao kula od karata.

Magnezijum, na primer, pomaže u održavanju normalne funkcije mišićnog i nervnog sistema, održava normalan srčani ritam i važan je za zdravlje kostiju. Nažalost, podaci iz literature pokazuju da ne unosimo dovoljno magnezijuma ishranom. Na primer, podaci iz Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da čak 75% Amerikanaca ne unosi dovoljno magnezijuma, a kao razlog se navodi smanjena količina magnezijuma u namirnicama i veći udeo prerađene hrane u ishrani.

Sve manje magnezijuma u hrani

U poslednjih 50 godina sadržaj magnezijuma u 72 namirnice smanjio se za čak 21%, a za ovaj dramatičan pad odgovorne su određene agrotehničke metode uzgoja hrane, kao i različiti ekološki faktori, uključujući i globalno zagrevanje. Magnezijum je zanemaren element u veštačkim đubrivima koja se koriste u proizvodnji hrane, a njegovo dodavanje zemljištu moglo bi biti potencijalno rešenje. Ipak, procenjuje se da bi obnova količine magnezijuma u zemlji mogla trajati decenijama pre nego što se postignu željeni nivoi. Do manjka magnezijuma u opštoj populaciji dovela je i prehrambena tehnologija, jer se procesima prerade hrane gubi i do 80% magnezijuma, posebno kada je reč o žitaricama. Takođe treba pomenuti i gubitke magnezijuma iz organizma usled primene određenih lekova, kao što su diuretici i inhibitori protonske pumpe.

Magnezijum u dodacima ishrani

Nedostatak magnezijuma u ishrani može se nadoknaditi unosom magnezijuma u obliku dodatka ishrani, ali i kod oralnog unosa postoje određeni izazovi. Neki oblici magnezijuma imaju slabu apsorpciju, a gotovo svi oblici magnezijuma u dodacima ishrani imaju laksativno dejstvo u crevima. Magnezijum-oksid je najčešće korišćena so magnezijuma zbog pristupačnosti i niske cene. Iako magnezijum-oksid sadrži oko 60% elementarnog magnezijuma, apsorbuje se samo oko 4%. Veću bioraspoloživost imaju organske soli magnezijuma, kao što su magnezijum-citrat, glukonat, orotat ili aspartat, verovatno zbog njihove bolje rastvorljivosti. Iako tačna apsorpcija može da varira u zavisnosti od doze, oblika preparata, individualnih razlika i stanja digestivnog sistema, opšte se smatra da magnezijum-citrat ima jednu od najviših bioraspoloživosti među oralnim oblicima magnezijuma. Prosečna bioraspoloživost magnezijum-citrata u većini naučnih studija iznosi oko 25–30%.

Postoje uverljivi dokazi koji pokazuju da je za optimalnu apsorpciju potrebno zadržavanje magnezijuma u crevima najmanje 12 sati, što zbog laksativnog efekta dodataka magnezijuma najčešće nije moguće. Alternativni način primene magnezijuma s ciljem sprečavanja deficita u organizmu je topikalna, odnosno transdermalna primena, kojom se zaobilazi digestivni sistem, a telesna apsorpcija iznosi oko 90%. Takođe, molekuli transdermalnih oblika magnezijuma obično su znatno manji nego kod oralnih preparata, što omogućava bržu i bolju apsorpciju u krvotok.

Pregled stručne literature pokazuje da transdermalna primena magnezijuma nije mnogo istraživana, ali do sada objavljeni rezultati nekoliko naučnih studija deluju izuzetno obećavajuće. Posebno se preporučuje kod hroničnih bolesnika i pacijenata sa višestrukim komorbiditetima, kako bi se smanjilo opterećenje digestivnog sistema, koji je kod njih već narušen bolešću ili tegobama.

Transdermalna primena za brzo povećanje koncentracije magnezijuma u krvi i urinu

U pilot-studiji sprovedenoj 2014. godine na američkom Univerzitetu Hertfordshire učestvovalo je 25 zdravih odraslih ispitanika. Ispitivana je transdermalna apsorpcija magnezijuma, a ispitanici su podeljeni u dve grupe jedna je svakodnevno nanosila kremu s magnezijumom (56 mg), dok je druga, kontrolna grupa, koristila kremu bez magnezijuma. Istraživači su uzimali uzorke krvi i urina na početku i nakon 14 dana, a ispitanici su vodili četvorodnevni dnevnik ishrane. Ukupno 24 ispitanika završilo je ispitivanje. Zabeležen je klinički značajan porast nivoa magnezijuma u serumu kod grupe koja je koristila kremu s magnezijumom, a porast je uočen i u urinu. Naime, porast od 0,07 mmol/l u serumu značajan je jer se takav rezultat oralnim unosom očekuje tek nakon nekoliko meseci upotrebe dodataka ishrani.

Za poređenje, studija Zhanga i saradnika pokazala je da je za povećanje nivoa magnezijuma u serumu za 0,05 mmol/l putem oralnog unosa potrebno više od 300 mg magnezijuma dnevno tokom najmanje dva meseca. Još jedan zanimljiv nalaz pilot-studije jeste da je porast magnezijuma u serumu bio još veći kod ispitanika koji nisu vežbali. To se objašnjava činjenicom da je magnezijum potreban tokom fizičke aktivnosti, pa se deo apsorbovanog magnezijuma kod sportista troši u procesu oporavka i ne odražava u istom stepenu u serumu. Da je porast nivoa od 0,07 mmol/l transdermalnim putem nakon samo 14 dana klinički značajan, potvrđuje i meta-analiza autora Del Gobbo i saradnika iz 2013. godine. Zaključak te analize glasi da je porast cirkulišućeg magnezijuma za 0,2 mmol/l povezan sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca za čak 30%.

Analiza kose potvrđuje efikasnost transdermalne apsorpcije magnezijuma

Efikasnost i praktičnost primene magnezijuma u spreju potvrđeno je istraživanjem Watkinsa i saradnika, objavljenim 2010. godine u Velikoj Britaniji. U istraživanju je učestvovalo devet ispitanika koji su tokom 12 nedelja svakodnevno koristili 20 potisaka spreja (ukupno 400 mg magnezijum-hlorida dnevno) i uz to imali kupke za stopala s magnezijumovim solima dva puta nedeljno. Autori su koristili kosu kao indikator izloženosti mineralima. Analiza je pokazala da je sedam ispitanika imalo nizak nivo magnezijuma pre početka istraživanja, a nakon 12 nedelja transdermalne primene, nivo magnezijuma u proseku je porastao za 59,7%.

Magnezijumske kupke

Za razliku od gastrointestinalnog epitela, čija je glavna funkcija apsorpcija, primarna funkcija kože je zaštitna, što u normalnim uslovima ograničava apsorpciju spoljašnjih supstanci. Ipak, izgleda da magnezijum može proći kroz kožu. Najbogatiji izvor biološki dostupnog magnezijuma je Mrtvo more, poznato po svojoj lekovitosti još od biblijskih vremena. Prolazak elektrolita kroz kožu tokom kupanja u Mrtvom moru ili slanim kupkama potvrđen je kod zdravih osoba i onih s kožnim oboljenjima poput psorijaze, a kod životinja je apsorpcija magnezijuma dokazana korišćenjem radioaktivnih izotopa.

Prema dosadašnjim saznanjima, čini se da magnezijum može prodrti do limfnog sistema ispod dermisa i ući u krvotok, zaobilazeći digestivni sistem i tako povećati nivo magnezijuma u serumu. Imajući u vidu sporo povećanje nivoa magnezijuma putem oralnog unosa, transdermalna primena u obliku spreja ili kupki nameće se kao idealno dopunsko rešenje.

Odaberite jedinstven proizvod

Be Natur Ionic Mg Skin&Sport Ultra Rapid preparat nastao je inovativnom metodom koja se zasniva na strukturisanju rastvora magnezijum-hlorid heksahidrata farmaceutske čistoće u jonizovani rastvor magnezijuma i hlora, koji blagotvorno deluje na kožu. Preparat se nanosi transdermalno, dermatološki je testiran i pogodan i za osetljivu kožu. Ne sadrži druge aktivne sastojke, a svoju efikasnost, kojoj svedoče brojni rekreativni i profesionalni sportisti iz Srbije i regiona, duguje isključivo magnezijumu.